SREMUŠ (Allium ursinum L.)

Ostali nazivi: medveđi luk, šumski luk, divlji beli luk, cremoš, sremuša, ljorda...

U ISHRANI:

I listovi i lukovice mogu poslužiti kao ukusan, začinski dodatak supama, jelima od mesa, salatama.. Najveća iskoristljivost ove biljke postiže se kada se koristi u salatama, uz ostalo prolećno lisnato povrće. Nakon zime, salata sa sremušom je prava okrepa za organizam i prava je šteta koristiti ovaj luk u pecivima (hleb, pogačice..) kao i u jelima koja se dugo kuvaju. Jedno od imena koje krasi ovu biljku upravo objašnjava vreme kada ga je najbolje koristiti kao i na koji način: veruje se da s proleća, kada se medvedi probude iz zimskog sna traže upravo ovu biljku – da bi njome očistili stagniranu probavu i krv te da se s toga u narodu odomaćio naziv "medveđi luk" za ovu skromnu i lekovitu biljku. Neki od načina na koji se ona može koristiti u ishrani su:

Salata. Pomešajte očišćeno i iseckano sveže prolećno povrće: vezicu crnog luka, 3-4 rotkvice, malo bokvice i jagorčevine, malo parene mlade koprive, 1 celu zelenu salatu i (najviše) 10-tak listova sremuša. Nemojte preterivati jer je u većoj količini sremuš ljut i to je, pre svega, začinska lekovita biljka. Salatu možete začiniti malom količinom morske soli i kvalitetnog maslinovog ili lanenog ulja a možete je obogatiti i grubo drobljenim semenkama golice, suncokreta i sveže mlevenog lana. Pripremite količinu za jedan obrok i konzumirajte odmah ne ostavljajući salatu da stoji dugo jer će sastojci oksidisati.

Namaz od sremuša. Kratko (2-4 min.) kuvanom tofu siru koji ćete izdrobiti dodajte nekoliko kašika susamovog ili drugog hladno ceđenog ulja, kašiku pečenog susama, sremuš, malo morske soli i sve izblendirajte. Za ovaj pikantan namaz potreban vam je još samo – integralni hleb koji ćete premazati ovim namazom. Miris sremuša je intenzivniji od iste količine belog luka pa – ako baš ne morate – nemojte ovaj namaz koristiti u sendvičima koje nosite na posao!

Začin. Poput peršunovog lista i listove sremuša možete posipati po (već zgotovljenim) čorbama, supama i dr. kuvanim jelima a kada se radi o pecivu – sitno iseckan list sremuša posut po pecivu učiniće ga vrlo ukusnim. Važno je da ga ne pečete u pećnici, u testu, na 180, 200̊C.

Preliv, sos.. Preko kuvanog krtolastog povrća ili kuvane integralne testenine prelijte sos koji ćete napraviti tako što ćete pomešati i izblendirati: semenke suncokreta ili golice, malo ulja i soli i – seckane listiće sremuša (ako niste sigurni koliko sastojke dodajte pomalo dok ne postignete željeni ukus). Dobijeni sos prelijte preko tople testenine ili povrća i preko svega naribajte malo dimljenog tofu sira. Prijatno!

FITOTERAPIJA

Uporedo sa lekovitošću, uz ovu biljku se vezuje i neophodan oprez jer izgledom podseća na neke druge biljke iz porodice ljiljana: đurđevak (Convalaria majalis L.), mrazovac (Colchicum autumnale L.) i čemeriku (Veratrum album L.) Za razliku od sremuša, ove tri biljke, mada morfološki slične i iz iste porodice biljaka (Liliaceae) – otrovne su. Međutim, lako je razlikovati sremuš od njih jer – nijedna ne miriše na beli luk kao sremuš (krave koje pasu s proleća sremuš – daju mleko koje poprima karakterističan miris na beli luk!) Karakterističan miris sremuša potiče, kao i kod belog luka, od sumpornih jedinjenja u njima.

Mladi, prolećni listovi sremuša, osim najznačajnije materije – alicina (alil-sulfida), sadrže i znatnu količinu vitamina C i nešto manje karotina, dok su lukovice sremuša znatno siromašnije ovim vitaminima. Sremuš sadrži polisaharide (15%), mineralne soli, nešto belančevina.

Zbog svojih sastojaka, sremuš nije samo izuzetan začin, već i, poput belog luka, lekovito sredstvo kada su u pitanju ateroskleroza, povišeni krvni pritisak, holesterol, imunitet..

Kao lekovito sredstvo, sremuš se može koristiti u sledećim situacijama:

• ▪ SRCE I KRVNI SUDOVI. Kao pomoćno lekovito sredstvo u slučajevima kao što su ishemija krvnih sudova, predinfarktna stanja, pojava aterosklerotičnih promena na krvnim sudovima, hipertenzija.
• ▪ DIGESTIVNI SISTEM. Probavne smetnje: nadutost, gasovi; upala sluzokože želuca; slab apetit; bolje lučenje žuči.
• ▪ URINARNI TRAKT. Smiruje upale mokraćne bešike i pospešuje rad bubrega.
• ▪ RESPIRATORNI TRAKT. Smiruje kašalj i pomaže u lečenju suvog kašlja.
• ▪ KOŽA. Pomoćno lekovito sredstvo kod pojedinih oblika dermatitisa, iritirane i nadražene kože, modrica, ekcema.

Na žalost, sremuša nema tokom većeg dela godine a sušenjem se gube njegova lekovita svojstva. Zato je jedan od načina da se koristi kao terapijsko sredstvo i onda kada ga u prirodi nema - napraviti tinkturu od listova sremuša:

Oprati i iseckati 200 gr. sremuša pa ubaciti u veću teglu (od 3 kg.) i zaliti 1 lit. domaće lozove rakije. Dobro zatvoriti i ostaviti da odstoji 3 nedelje uz povremeno protresanje. Nakon tog vremena, dobijenu tečnost procedite i sipajte u čiste, tamne, staklene boce, dobro zatvorite i čuvajte na tamnom mestu. Uzimati najmanje 1 a najviše 3 puta u toku dana iz šoljice u kojoj ćete pomešati 1 čajnu kašičicu tinkture i nekoliko čajnih kašičica hladne vode (svakako ne "česmovače"). Kuru prekidajte povremenim pauzama na svakih 8 nedelja.

HOMEOPATIJA:

Biljke iz porodice Alliacea su u starim sistematizacijama bile svrstane u porodicu Liliaceae što potvrđuje srodnost ovih dveju porodica biljaka. To bi homeopatama danas moglo dati poseban uvid i u pogledu sličnosti između njih.

Danas su u homeopatskim sistematizacijama biljke poput crnog luka (Allium cepa, All-c)i belog luka (Allium sativum, All-s) predstavnici zasebne grupe, porodice Alliaceae, koje su sve jestive i lekovite, sa izraženim antimikrobnim dejstvom te su oba leka indikovana za kataralna stanja sluznica respiratornog i digestivnog sistema.

Allium ursinum (sremuš) koji takođe pripada ovoj porodici biljaka, još uvek ne postoji kao homeopatski lek koji je dokaz(iv)an mada njegovu lekovitost odavno poznaju narodna medicina i fitoterapija.