MIŠJAKINJA (Stellaria media)



Ostali nazivi: CREVAC, PTIČIJA TRAVA, MIŠJE UVO, ZVEZDICA...



Izgled cvetova ove biljke, kada se tokom sunčanog perioda otvore, najbolje opisuje njen latinski naziv (stellaria media = zvezdica).

Mišjakinju nalazimo kao (kosmopolitski) korov po njivama, vinogradima, voćnjacima i vrtovima – naročito na plodnom zemljištu koje nije previše suvo ali je rasprostranjena i uz puteve, jarke, na napuštenim ali i u blizini naseljenih mesta.
Lako se prepoznaje po sitnim (ovalnim ili srcastim) listićima koji su pri vrhu stabljike veći od onih pri bazi kao i belim zvezdastim cvetićima na dugim, vrlo tankim drščicama. Biljka je otporna na hladnoću pa se razmnožava i tokom ovog perioda. Cveta od marta do avgusta. Može se i sušiti, u vreme cvetanja, na vetrovitom i senovitom mestu.

U ISHRANI:

Koristi se samo nadzemni deo biljke tokom čitave godine (uključujući i vreme cvetanja kao i zimski period). Čvršće delove biljke (starije stabljike) je bolje odstraniti jer se unutar njih nalazi elastično končasto "crevo" koje pri jelu smeta (otud narodni naziv biljke "crevac"!) U odnosu na drugo samoniklo lisnato povrće mišjakinja je srazmerno siromašna vitaminima ali zato sadrži znatnu količinu za ishranu važnih soli kalijuma i kalcijuma kao i bakra. Najčešće se koristi u salatama, čorbama i varivima.



Čorba od mišjakinje:

Oprati i očistiti 2-3 pune šake listića mišjakinje. Zagrejati 1-2 supene kašike ulja i na njemu pirjati sitno iseckane 2 glavice crnog luka i oprane lisiće mišjakinje. Kada povrće omekša dodati 2-3 kašike brašna i malo vode (≈2 dl.) još malo pirjati i sačekati da se malo zgusne. Zatim štapnim mixerom usitniti povrće i dodati toliko vode da se dobije čorba srednje gustine (8-9 dl) i ostaviti da se lagano kuva, na tihoj vatri 5-10 min. Na kraju, dodati začine po ukusu: so, malo bibera (neki dodaju i isceđen sok od ½ limuna). Toplu čorbu preliti preko sušenih kockica hleba ili dvopeka.

Salata od mišjakinje:

Ova salata je manje ukusna zbog intenzivnog mirisa biljke koji podseća na miris presnog mladog kukuruza i specifičnog, gorkastog ukusa listova, ali se može dodati, u maloj količini, presnim salatama od drugog bilja.

U pecivu:

Nemci od mišjakinje prave "Vogelmierebrötchen", posebnu vrstu peciva. I kod nas se nekada koristilo seme mišjakinje (koje, inače, ptice naročito vole pa otud narodno ime "ptičija trava" za ovu biljku!) za posipanje po hlebu i domaćem slanom pecivu; seme se usitni u ručnom mlinu i posipa ne samo po pecivu već i u supama i dr. slična jela.

Varivo od mišjakinje:

Ubrane listove mišjakinje oprati i kratko obariti (3-4 min.) u malo slane vode. Vodu prosuti a na malo ulja spustiti sitno seckana 2 čena belog luka. U šolji razmutiti nekoliko kašika brašna i vode pa sipati preko pirjanog belog luka. Sve zajedno kuvati 5 min., zaliti sa ½ lit. vode. Stalno mešajući da se brašno ne uhvati za dno posude, dodati kratko kuvane listiće mišjakinje i začiniti: muskatni oraščić, biber, so.. Nakon nekolik minuta jelo je gotovo.

Napomena:
Mišjakinja veoma brzo vene i propada pa je treba koristiti dok je sveža, odmah po branjmu. Količina koja se preporučuje po osobi je mala (1 činijica) jer u toj količina ona osvežava i krepi celo telo. U većoj količini nije dobra, dokazano je škodljiva i za stoku – ukoliko je pojede u velikoj količini; za očekivati je da ima sličan efekat i na čovekov organizam.
Takođe, trudnicama se ne preporučuje konzumiranje ove biljke!

FITOTERAPIJA:

Mišjakinja se, kao pomoćno lekovito sredstvo, od davnina koristi za unutrašnju i spoljašnju upotrebu kod brojnih tegoba:
  • • bolesti pluća (upala pluća, produktivnog kašlja, tuberkuloze, astme..);
  • •bolesti bubrega i bešike (za podsticanje izlučivanja urina, upale bubrega i bešike, za izbacivanje peska iz m.bešike);
  • •digestivnih tegoba (povraćanje, proliv, hemoroidi; stari lekari su tvrdili da nema efikasnije leka protiv dečjih glista);
  • •kožne promene (osip, čirevi, iritacije na koži, psorijaza, gnojne rane..) pri čemu se preporučuje kombinovanje mišjakinje sa drugim biljkama zbog boljeg, sinergijskog, dejstva (najčešća je kombinacija sa bokvicom i preslicom);
  • •upale oka;
  • • bolna stanja koja karakterišu reuma i upale zglobova)

Mišjakinja se može koristiti za svaku od ovih tegoba u vidu čaja, svežeg soka, tinkture ili masti.

Čaj: Vrućom vodom (2 dl) preliti usitnjene listiće, poklopiti, ostaviti da odstoji 15-tak min. pa procediti i piti u malim gutljajima tokom dana.
Svež sok (za spoljnu upotrebu): Napraviti retku (tečnu) smesu od listova mišjakinje i meda u odnosu 3:1 Koristiti naročito za patologiju kože, kao oblog.
Tinktura: Najbolje da je napravi fitoterapeut odn. iskusna osoba koja poznaje proceduru pripreme. Koristiti oralno, 10-15 kapi mada je oko doziranja poželjno posavetovati se sa osobom koja priprema tinkturu.
Mast: U rastopljenu svinjsku mast dodati tinkturu; masti treba da je dvastruko više nego tinkture; mešati dok ne nestanu alkoholna isparenja, zatim sipamo u male, staklene teglice i ostavimo na hladno mesto da se mast stvrdne.

HOMEOPATIJA:

Homeopatski lek Stel

Od cele biljke se priprema lek (Stel) koji se koristi u nižim potencijama za oštre reumatske bolove koji menjaju mesto (lutajući bolovi); za glavobolju koja je praćena letargijom ili opštom razdražljivošću a koja je izraženija ujutru i pretežno na levoj strani, uz pospanost. Stel je indikovana i kod digestivnih tegoba: uvećane, nabrekle jetre koju prati poremećaj u pražnjenju creva – opstipacije koja se smenjuje sa prolivom. Ovaj lek je veoma koristan i u slučajevima koji su praćeni kožnim promenama (psorijaza) kao i tegobama vezanim za zglobove (sinovitis).
Opšte karakteristike tegoba za koje se koristi Stel su: lutajući bolovi, izraženo pogoršanje ujutru i od toplote a poboljšanje od hladnijeg vazduha. Za prepisivanje, obratiti se (svom) homeopati.