POTOČARKA (Nasturtium officinale)
Drugi nazivi: DRAGUŠAC, UGAS, KRSTOVNIK, DREZGA, GRBAČA, VODENA KREŠA
Ovo je i do 70 cm. visoka biljka koja puže po tlu ili pliva na vodi.Stabljika joj je pri dnu uglavnom polegnuta sa korenčićima na donjim čvorovima dok je u gornjem delu uspravna. Listovi: sjajni, okruglasti, naizmenični, tamnozeleni i sočni. Belim i sitnim cvetovima biljka cveta od maja do septembra. Ima i plodove: preko 1 cm duge komuške.
Raste u potocima, izvorima, plitkim rekama i jarugama isključivo u čistoj vodi. U stajaćim vodama ova biljka je vrlo retka ili se, eventualno, može naći u zanemarljivoj količini.
Kao veoma zdravo povrće i lekovitu biljku potočarku su cenili još u Starom veku(pominju je Teofrast, Plinije, Dioskorid..) U Srednjem veku omiljena je u Nemačkoj a nakon Napoleonovih ratova gajenje potočarke proširilo se po Francuskoj, Engleskoj i dr. zemljama.
ISHRANA:
Mladi listovi i izdanci samonikle biljke mogu se brati za jelo od jeseni do kraja proleća. Leti (u vreme cvetanja, ukus listova postaje preoštar te je najbolje prezimele izdanke brati za jelo u rano proleće. U jesen se ubrani listovi upotrebljavaju u osušenom stanju dok se zimi i u rano proleće koriste sveži. Starije, čvršće stabljike potočarke nisu za jelo.
Kako je biljka korenom slabo pričvršćena za tlo prilikom branja je ne treba čupati ili trgati da je ne bi na taj način istrebili (kao što se to dogodilo u nekim krajevima Francuske). Ponekad su uz biljku veoma čvrsto priljubljene larve vodenih kukaca pa se radi njihovog uklanjanja biljka ostavi prvo kraće vreme u vodi u koju je dodato malo soli a zatim se listovi temeljno isperu u čistoj vodi pre upotrebe.
Potočarka se može koristiti kao ukusna i pikantna salata mada se zbog oštrog/ljutog ukusa koji malo podseća na rotkvu radije dodaje salatama, jelima, umacima,supama ili se priprema kao varivo sa drugim povrćem ili kao garnirung serviranim jelima. Veoma cenjena biljka u makrobiotici. Brašno koje se može dobiti iz semenki potočarke može poslužiti za pripremanje senfa umesto gorčice (gorušice).
Danas se potočarka u Zapadnoj Evropi gaji i koristi uporedo sa kultivisanim povrćem. U američkim gradovima biljka stiže na tržište u ogromnim količinama u svežem stanju, pakovana u svežnjeve ali i osušena.
FITOTERAPIJA:
Sok od sveže ceđenih listova potočarke se koristi kao pomoćno lekovito sredstvo koje jača imunološki sistem jer otklanja toksine, čisti krv i kožu a ima i diuretično dejstvo. Biljka je korisna u slučajevima anemije, rahitisa, slabosti srca i vida; pospešuje lučenje probavnih sokova a lekovito deluje i kod šećerne bolesti, bolesti žučne kesice, upale pluća.. Postoji mišljenje da nije preporučljiva upotreba potočarke u vreme trudnoće.
Kao skoro sve biljke iz porodice Brassicaceae (krstašice) i potočarka sadrži obilje vitamina C te je njeno, odavnina poznato antiskorbutno svojstvo, nauka samo potvrdila. Mladi listovi potočarke sadrže znatnu količinu karotina, vitamina E ali i minerale: gvožđe, kalijum, sumpor, jod.. Semenkama ove biljke sadrže skoro 25% ulja.
HOMEOPATIJA:
Porodica biljaka kojoj pripada potočarka ( Brassicaceae) u homeopatiji je prisutna sa najmanje 5 vrsta ali potočarka nije među njima. Mada botanički povezane, biljke koje pripadaju ovoj porodici imaju veoma razgranato i različito dejstvo kada se radi o njihovoj homeopatskoj primeni.
Uopšte, biljke koje pripadaju ovoj porodici, kao homeopatski lekovi, imaju izraženo dejstvo na: digestivni sistem (posebno želudac i creva), srce, urinarni trakt, oči, nos i uho;
neke biljke iz ove porodice su izuzetan lek za pojedine probleme reproduktivnih organa kod žena (Thlaspi bursa pastoris) dok pojedine homeopate (dr. A.Hard) sugerišu upotrebu jedne od biljaka iz ove porodice (Thiosinaminum) kao lek – protiv starenja!