Najčešća pitanja
Na vaša pitanja odgovora:Borka Blečić, makrobiotički konsultant
Koja je razlika između makrobiotike i posta?
Odgovor:
Danas ljudi poste iz religijskih, zdravstvenih ili iz oba ova razloga. Osim svoje duhovne, post ima i tzv. telesnu stranu koja danas predstavlja pravi trend. Posti se na ulju, na vodi, uz povremenu upotrebu namirnica životinjskog porekla (riba); takođe, vreme trajanja posta je veoma različito: od samo nekoliko do preko mesec dana. Ovako shvaćena ishrana predstavlja "epizodu" čišćenja tela, odmora od uobičajene ishrane u kojoj nema ograničenja u pogledu vrsta namirnica koje se konzumiraju.
Pravoslavni kalendar sadrži – od 365 dana u godini – čak 216 dana u kojima se posti (gotovo 2/3 kalendarske godine!)
Post je nastao u vreme kada nisu postojale rafinisane namirnice kao što je beli šećer (saharoza), belo (rafinisano) brašno, rafinisana ulja i sl. tako da je isključivanje namirnica životinjskog porekla odn. ishrana isključivo biljnom hranom zaista donosila dobrobit praktikantima. Institut posta je, kao vekovno zaveštanje svim religijskim posvećenicima ostao ali se uobičajena ishrana vernika veoma udaljila od one s početka odn. od vremena uvođenja posta kada su se iz jedne prirodne, celovite (integralne) hrane uklanjale jedino namirnice koje potiču od životinja.
Način na koji se danas posti izazivarazličite posledice zavisno od toga kako se posti, koliko dugo to traje kao i u zavisnosti od zdravstvenog stanja pojedinca (fizičkog, mentalno-emotivnog i duhovnog).
Zašto je jednima teško da izdrže post, drugima biva bolje dok se nekima zdravstveno stanje u toj meri izmeni da, nezadovoljni efektima, više i ne pokušavaju? Osećaj sitosti
Kada se iz savremene, brze i rafinisane ishrane, koja je u velikoj meri i hemikalizovana, isključe namirnice životinjskog porekla, opseg namirnica koje preostaju (beli hleb, testenine, krompir, rafinisana ulja, slatkiši..) daje brzu energiju i onaj osećaj sitosti koji, nakon početnog "haj"efekta, dovodi do naglog energetskog pada praćenog napadima gladi, nervozom... Zbog toga osoba koja posti na rafinisanoj hranimora ponovo da jede kako bi (opet) imala osećaj sitosti nakon čega se dešava repriza energetskog pada a zatim ponovo i ponovo... Posebnu štetu organizmu nanosi angažovanje brojnih mehanizama samoregulacije u telu (koji su i samozaštitni mehanizmi) jer, upravo zato što je rafinisana hrana koncentrovana, takva energija u organizam dospeva odjednom i naglo – pa se naglo i metaboliše.
Integralna (nerafinisana) hrana obezbeđuje stabilnu energiju, postepen priliv energije u krv a samim tim nema ni velikih energetskih oscilacija (skokova/padova), nema osećaja težine i pospanosti nakon jela (koja dolazi od trenutne pre-zasićenosti i hiperglikemije) a izostaje i nagla pojava gladi i hipoglikemijska kriza (koja nastaje u periodima između dva obroka) praćena agresivnošću, drhtanjem, "vučjom" glađu... Zbog ovih velikih kolebanja koje se odražavaju i na emotivnu sferu samim tim što se radi o velikom "gibanju" nivoa glukoze u krvi – upotreba integralnih namirnica je neophodna za svaki duži post. To će omogućiti stabilnost metabolizma, osećaj lakoće (a ne tromosti!) nakon obroka i izdržljivost kada su u pitanju dnevni napori.
TRADICIONALNA ISHRANA ili MAKROBIOTIKA je najpovoljniji dijetetski okvir za period posta jer ne samo da daje osećaj sitosti i izdržljivost već dovodi i do lakše eliminacije nakupljenih nutritivnih viškova i toksičnih materija. Zajedno sa duhovnim aspektom koji post podrazumeva – ovo vodi potpunijem preobražaju i većoj dobrobiti koji svaka osoba koja posti može da ima.
Na uobičajenoj, anarhičnoj ishrani, ovaj osećaj sitosti se postiže korišćenjem namirnica životinjskog porekla (meso, jaja, sir..) dok, tokom posta u kome se koristi rafinisana biljna hrana, ovaj osećaj sitosti izostaje pa se pribegava većem unosu skrobne hrane (testenine, beli hleb i peciva, krompir..) kao i korišćenjem veće količine masnih materija (biljna, rafinisana ulja, margarini..) što organizmu više nanosi štetu nego što vodi čišćenju i lakšoj eliminaciji toxičnih materija iz organizma. Takva ishrana je jednolična, čovek oseća da nema dovoljno snage i da je iscrpljen. Većina recepata u posnim kuvarima su upravo oni koji sadrže ili dosta ulja ili rafinisanih skrobnih namirnica ili – i jedno i drugo.
Naprotiv, post – onakav kakav je bio u vreme kada je ustanovljen odn. u formi u kojoj on ima potpun smisao (celovito, fizičko i duhovno pročišćenje) – takav post podrazumeva upotrebu hrane u njenom prirodnom obliku, i ima potpuno drugačije efekte.
Nagli prelazakJedna od čestih grešaka koje se čine. Prelazak sa jedne izuzetno zasitne i u osnovi anarhične ishrane na biljnu (pogotovo ako je ona u celini više rafinisana) dovodi organizam u stanje tzv.fiziološke depresije jer je organizam nespreman da se u kratkom vremenskom periodu (nekoliko dana) adaptira na drastičnu promenu kvaliteta energije koja se unosi.
U savremenoj ishrani namirnice životinjskog porekla – a posebno meso – predstavljaju izvor koncentrisane, stabilne (više yang) energije koja je veoma zasitna.. (poseban je problem što je te energije previše u tanjiru današnjeg čoveka..) Međutim, kada se tokom posta meso naglo isključi iz ishrane, organizam ostaje uskraćen za tu vrstu energije i prinuđen je da je kompenzuje iz rafinisane hrane koja, naprotiv, ima više raspršujuću (yin) energiju. Kako se to, u stvari, ne može postići na taj način, ovo završava ili višestruko većim unosom rafinisane biljne hrane ili – odustajanjem i povratkom na mesnu ishranu (prekid posta). Tako ono što je naglo počelo - naglo i završava. Zato je, osim zamene rafinisanih – integralnim namirnicama, postepenost najbolji način prelaska sa jednog režima ishrane na drugi. Kao i u drugim sferama života i tu je poželjno – slediti prirodu: postupnost je jedna od osnovnih osobina svih ciklusa u prirodi u čiju se istinitost možemo uveriti (nikada posle hladne zime ne nastaje vrelo leto niti obrnuto; zima p o s t e p e n o, kroz temperaturne i dr. atmosfeske promene i dužinu trajanja obdanice – prelazi u proleće, ono takođe postepeno prelazi u leto...Takođe, ciklusi rasta i razvoja svake jedinke u prirodi odvijaju se upravo kroz (postepene) promene i transformacije.
Usklađenost sa prirodnim ciklusima i faktorima kojima i čovek podleže, deo je duhovnog aspekta svakog regulisanog i našem organizmu primerenog načina ishrane.